She lives in the poetry, she cannot write

Every whisper of every waking hour I'm choosing my confessions...


09.08.2018.

14

Koliko li su puta moje reči na nekog ostavile jak utisak?
Koliko li ih puta neko prepričava i pamti zauvek?
Pitam se...



20.04.2018.

Šta ostaje kad prođe zaljubljenost? Šta ostaje posle života?

"Je li to sve što ostaje od ljubavi? I šta uopšte ostaje posle nje?

Telefonski broj koji lagano bledi u sećanju. Čaše sa ugraviranim monogramima ukradene u „Tri lađara”. Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u dve čaše i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod „Znaka?” i začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.

Posle ljubavi ostaje rečenica: „Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…” i „Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona”.

I neki brojevi studentskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi.

Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode. Ostaju znaci ljubavne šifre: „Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena”. Ušao je u amfiteatar i rekao: „U našoj avangardi…” Poslao mi je poljubac.

Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak – spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž.

Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: „Ja ću prva u kupatilo!” – i pitanje: „Zar nećemo zajedno?”

Ovaj put ne.

Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne. Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikoga u blizini. Fotografije snimljene u automatu, taksisti koji nas nikada nisu voleli.

Posle ljubavi ostaje povređena sujeta.
Metalni ukus promašenosti na usnama."

29.03.2018.

Prljave želje od bolesti i mašte

Šta onda kad sa nekim deliš sve, osim toga?



28.03.2018.

Samo... ti ne živiš u bajkama i ne znaš ni kako je to.

19.03.2018.

Velika je razlika između psovki i vulgarnog izražavanja!

18.03.2018.

Možda to i nije padanje, možda je letenje?

.



06.03.2018.

8

Al' kad duva šumadijski vetar taj može da duva do sutra... znam, tu sam gde sam... svoj na svome...



26.02.2018.

Fijesta - Žak Prever

''I čaše su bile prazne
I flaša razbijena
I krevet raspremljen
I vrata zatvorena
I sve staklene zvezde
Sreće i lepote
Treptale su u prašini
Nepočišćene sobe
I bio sam mrtav pijan
I lud od radosti
I ti živa pijana
Gola u mom zagrljaju.''





25.02.2018.

6 Poslednje proleće u Parizu

Ovo je prva i jedina knjiga Jelene Bačić Alimpić koju sam pročitala, a pročitala sam je u dahu. Počela sam sa čitanjem juče, otprilike u ovo vreme, čitala do 4 noćas, spavala, ustala i nastavila. Ovo je zaista knjiga koja je na mene ostavila jak utisak.

Pokušaću da kratko objasnim o čemu se radi za one koji je nisu pročitali, a da ne otkrijem suštinu. Priča prati Olgu, novinarku iz Pariza, kojoj je dodeljen zadatak da napravi reportažu o životu starice Marije Kolčak, na Marijin lični zahtev. Ona je želela svoju priču nekome da ispriča dok je još živa, da olakša dušu, kao i da pokuša da ispravi neke stvari...

Ono što Marija priča Olgi kroz knjigu je zastrašujuće. Radi se o proživljenom paklu u radnom logoru u Rusiji u vreme Josifa Staljina. Opisi dešavanja su jezivi, pa neću ni pokušavati da ih prenesem ovde, jer bi bilo uzaludno; Jelena Bačić Alimpić je to u knjizi opisala odlično, bez nekih preteranih (ili nepotrebnih) detalja. Kao što sam već napomenula, a vezano za ove detalje, s obzirom da ih nema previše, a ima ih sasvim dovoljno za razumevanje i saosećanje sa likovima, kroz knjigu je opisano dešavanje za dešavanjem i baš zbog toga se jako brzo čita i čitaoci su sve vreme zaintrigirani iščekujući nastavak i završetak priče.

Sve u svemu, jako teška knjiga, koju preporučujem svakome. Ne zahteva puno vremena, ali je zasigurno priča koja bi svakoga potresla.

P.S. Nije u pitanju ljubavni roman!
P.P.S. Pre početka knjige piše da su svi likovi izmišljeni, ali da su istorijski događaji istiniti, što mi govori da su zlodela koja su monstrumi vršili u logorima istinita, mada ja to još uvek ne mogu da shvatim u potpunosti... Čovek je đavo.

''Tragedija života nije smrt, već sve ono što je umrlo u nama dok smo živeli.''

''Tuga nikada nije ista. Ima nekoliko lica i naličja. Ali uvek raste i obnavlja se, buja kao reka narasla posle tople letnje kiše. Valja na svojim obalama stara sećanja, nove strepnje, bivše živote i smrti, sve što je zaobišlo branu naše ravnodušnosti i uteklo u duboke klisure uspomena našeg života koje je izdubio bol.''

19.02.2018.

5

.




Stariji postovi

She lives in the poetry, she cannot write
<< 08/2018 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
262728293031

''Always be kinder than you feel.''

''NOT ALL WHO WANDER ARE LOST.''
''BOGAT SAM. IMAM OČI. RUKE. I PUNE DŽEPOVE DOBRIH REČI.''

Oh, darling...
''Postoje ljudi koji žive pravolinijski. Stepenicu po stepenicu, pouzdano i sigurno, penju se do nekakve svoje prave mogućnosti. Postoje i oni drugi. Čas odlete u nebo. Čas ih polupane dižeš sa zemlje i lepiš.''

''I like the kind of people that get excited over the stars at night.''
Citati su pod navodnicima, ono što nije pod znacima navoda - moje su misli ...


Shooting stars
4016